i znam:
ja kažem hajde
a ti verovatno
kažeš ne mogu
...i ja onda idem
sama
samo ponekad je usamljen
milionski grad.
sedim i čekam
da prođe
i onda se setim
naivnog komentara
koji još kljuca
u kičmenu moždinu
u tvojim očima
vidim moju uspavanost
lenjost nepodnošljivu
a onda samo ustanem
i krenem
jer uspavana lepotica
to nikako nisam ja
Нема коментара:
Постави коментар