Nijanse sive

Mislim se kako i šta da napišem, a da nikoga ne ugrozim. Imam odgovornost. Znam samo da moram.  Pišem u samoodbrani, da složim misli. Nije bitno o kome, jer takvih ima puno. Svako od nas ima nekoga.

Ljudi vole jasne i jednostavne stvari, crno i belo, dobro i loše, lepo i ružno. Onda sudimo, skačemo, lupamo šakom o sto, iznosimo stav. Ipak, imamo stav i kada nemamo pojma, kad nemamo sve informacije i kada ne poznajemo osobu o kojoj pričamo.  Smestimo je u fioku, stavimo nalepnicu i stvar je jasna,  za nas.  Svet je siguran: mi smo dobri, a oni su loši.

I onda upoznate nekoga iz pogrešne fioke.

 Zamišljam psihopatu, ubicu ledenog pogleda, ratnog zločinca, masne brade, drogiranog, sa nožem u zubima i krvavih ruku koji u besu pokušava da razvali rešetke. Ledim se od mentalne slike. Brinem hoće li mi empatija prema žrtvama dozvoliti da empatišem sa njim. Dozvoljavam sebi da ne empatišem. Neki to prosto nisu zaslužili.

I šta vidim? Plav, 40 godina, mladolik, prijatan, pažljiv i dobronameran prema drugima, setnih očiju, odmerenih pokreta, srećan što mu se pruža prilika da ga neko sasluša, otvoren da pogleda sebe iz drugog ugla.

Drugi šok: on zaista uživa u muzici i idol mu je Dejvid Gilmor iz Pink flojda. Priča o slobodi i svojom energijom pokreće i inspiriše druge.

Treći šok: on duboko pati što nema dete. Sa neverovatnom nežnošću drži i mazi zavežljaj koji predstavlja bebu i gleda ga očiju punih suza.

Priča: Našao sam se u vojsci kada je rat počeo. Vratio sam se kući na svoj 20. rođendan, a veliki autoritet (čitaj kriminalac i ubica) me je pozvao kod sebe.  Iste večeri sam prevezen na ratište. Video sam svoje prijatelje mrtve.  Mnogi su se obogatili, ali danas su mrtvi. Ja sam preživeo. To nije bio moj rat. 

Reči seku maglu u kojoj sam bila. Oči mi uvek kažu mnogo više od reči.

 Ja vidim još jednu žrtvu. Plače mi se što su ti klinci postali ubice, za neke tuđe ciljeve maskirane u visoke vrednosti. Oni nikada neće biti isti, a ni mi. Da li će ikad neko odgovarati?

We share the same biology
Regardless of ideology
What might save us, me, and you
Is if the Russians love their children too

http://www.youtube.com/watch?v=Fq9FZ8e6d1Q